Апостоли

Апостол Петар

Петар - Апостол, један од дванаесторице првих Христових ученика. Обично га зову Симон (Мт 16,17,25), негде Симеон (Дап 15,14; 2 Пет 1,1), а углавном Симон Петар у Јеванђељима и у Делима апостолским. Касније му је Христос дао име Кифа; тако га зове и Св. Павле (Гал 1,18; 1 Кор 1,12;15), што на арамејском као и грчком језику има исто значење: Петар - камен. Петар је био родом из Витсаиде на Генисаретском језеру, која се обично назива "град Андреја и Петра" (Јн 1,42).

Са својим братом Андрејом био је најпре ученик Св. Јована Крститеља (Јн 1,40-42). Андреј га је привео Христу рекавши: "Нашли смо Месију, што преведено значи: Христос." (Јн 1,41) Петар је присуствовао првом Христовом чуду у Кани Галилејској (Јн 2,2-11), а од чудесног риболова (Лк 5,1-11) сасвим прилази Христу (Мт 14,28-31), као један од три његова најближа ученика (Мк 5,37-42; 9,2; 14,33). Спадао је у групу тројице Апостола који су били стално са Христом и учесник је свих догађаја његовог земаљског живота. Са Јаковом и Јованом присуствује васкрсавању Јаирове кћери (Мк 5,37; Лк 8,51), Преображењу Христовом (Мт 17,1-13; Мк 9,1-9; Лк 9,28-36) и Молитви у Гетсиманији (Мт 26,36-46; Мк 14,32-42; Лк 22,39-46).

Христос за себе и њега плаћа храмовни порез (Мт 17,24-27). Он у име свих Апостола исповеда Божанство Христово, и Христос обећава да ћe на таквој вери основати Цркву своју (Мт 16,15-21; Мк 8,29; Лк 9,20). У својој великој ревности за Христа, Петар одбија да му Христос пере ноге (Јн 13,6-9). Он обећава Христу да га се неће никад одрећи, макар се сви Апостоли одрекли (Мт 26,33-34; Мк 14,17; Лк 22,50). Зато се Христос моли Богу да Петрова вера не престане и да се обрати поново Христу и обрати браћу (Лк 22,31-32). Петар одсеца ухо првосвештениковом слуги Малху (Јн 18,10-11). Међутим, после Христовог хватања, Петар га се три пута одриче (Мт 26,75; Лк 22,62). После Христовог Васкрсења, Петру се јавља Христос (Лк 24,34), да би му повратио веру. На Тиверијадском језеру (мору), Христос се јавља Петру и другим ученицима, и ту га три пута позива у апостолску службу, и прориче му мученичку смрт (Јн 21).

Многи Православни Срби славе Св. Петра као своје крсно име - Петровдан (29. јун/12.јул), а још чешће обележавају његов боравак у тамници због проповеди Јеванђеља у оковима као Часне вериге (16. јануар/29.јануар).

-Апостол Петар

Апостол Андреј

Андреј, Андрија, Андреја - Апостол, један од Дванаесторице, или тачније - првозвани Апостол Христов, пореклом из Витсаиде. Био је брат Св. Петра и ученик Св. Јована Крститеља. Он је разумео речи свог учитеља Јована о Агнецу Божијем и постао први следбеник Исуса, познавши у њему Месију (Помазаника) (Јн 1,40-42). На обали Галилејског језера постављен је за Апостола (Мт 4,18) и од тада па до краја био је следбеник Христов (Мк 13,3), (Јн 6,8; 12,22).

Црквено предање нам сведочи да је Апостол Андреј почео своју мисионарску делатност у Витинији и Понту, на јужним обалама Црног мора. После је путовао у Византију где је основао цркву, постављајући Стахија за првог Епископа, једног од Седамдесеторице Апостола које је Исус Христос лично одабрао. После Педесетнице, проповедао је у Византији, Тракији, Русији, Епиру и на Пелопонезу. У Амису је у синагоги обратио Јевреје у Хришћанство, крстио их, излечио болесне, организовао цркву, и поставио свештеника у њој. У Витинији је проповедао, лечио болесне, и одвратио дивље звери које су их узнемиравале. Његовим молитвама су уништени пагански храмови, а они који су се опирали његовим речима, оболевали су и обраћали се њему да их излечи.Ишао је у Херзом на Криму, а одатле је реком Дњепар допловио у пределе данашњег Кијева. Тада су тамо живели преци Руса и Срба, и Св. Андреј им је проповедао Христову науку. На једном кијевском брду је подигао крст и пророчански предвидео да ће Кијев да постане једно од главних упоришта Хришћанства, и да ће ту да буду подигнуте многе цркве. Одатле је отишао у Новгород, па затим у Рим. И Синопи се молио за ослобођење затвореног Апостола Матије, тако да су ланци спали са његових руку, а врата ћелије се отворила. Међутим, становници града су га ухватили, претукли, поломили зубе и секли прсте, и на крају мислећи да је мртав, бацили у некакву рупу. Исус Христос му се јавио исцеливши га и бодрећи да настави своју мисију. Када су га људи видели следећег дана, веома су се зачудили и поверовали у Господа Исуса Христа. Једном приликом је подигао из мртвих дечака, који је био јединац у мајке.

На једном од својих мисионарских путовања, Андреј је посетио Грчки град Патрас. Кроз проповеди, чуда и излечења која је починио у име Господње, многе је обратио у Хришћанство. Међу излеченима била је и Максимилија, жена римског проконзула Егеата. Видевши то чудесно излечење, Стратоклис, веома мудри проконзулов брат, такође је поверовао и постао Хришћанин. Апостол Андреј га је рукоположио за првог Епископа Патраса.

Прелазак чланова његове фамилије у Хришћанство, разјарило је проконзула Егеата, и подстакнут наговарањима следбеника идола, одлучио да га разапне. На крају су то и урадили разапевши га на крст у облику слова "Х",

који је по њему онда и добио назив - Андрејин крст. Будући да су га разапели наглавачке, Свети Апостол није видео ни земљу, а ни своје мучитеље, него само небеса која је непрестано уздизао својим молитвама, као место где ће срести свога Господа. Егеат је наредио да га свежу за крст тако да дуже буде жив, и да се више намучи. Двадесет хиљада људи је то посматрало и туговало. Чак и под мукама, Св. Андреј је и даље проповедао окупљеним, причајући им да су муке које Хришћани подносе само привремене и кратке, и да је награда после мука - Царство Божије. Уплашивши се народа, Егеат нареди да га скину са крста. Међутим, Андреј му рече да он још увек има шансу да се покаје и постане Хришћанин, а да је он већ видео Исуса Христа и да неће дозволити никоме да га скине са крста. Многи су потом покушали да одреше чворове којима је био свезан, али су им руке постајале непокретне. Одједном, небеска светлост је обасјала Св. Андреја, и то чудо је потрајало око пола сата, након чега је нестала, а у исто време је и Апостол предао Богу своју душу.

Његово тело су скунули са крста Епископ Стратоклис и Максимилија, и сахранили са свим почастима која припадају једном Апостолу. Убрзо су многи Хришћани дошли у Патрас да се поклоне гробу Св. Андреја. Егеат је, схвативши да је човек кога је мучио и убио био светитељ Божији, постаде обузет демоном који га је толико мучио, да се на крају сам убио.

-Апостол Андреј

Апостол Јаков Зеведејев

Јаков Зеведејев, познат и као Јаков Старији, један од дванаесторице Апостола Христових, син Зеведеја и Саломије, брат Апостола и јеванђелисте Јована (Мт 4,18-22; Мк 1,19; 3,17; Лк 6,14; Дап 1,13).

Заједно са оцем и братом, бавио се риболовом на Генисаретском језеру. Чувши Исусов позив, оставио је мреже и постао Његов ученик. Заједно с Петром и Јованом био је сведок неколико значајних новозаветних догађаја: присуствовао је Преображењу Христовом на Тавору (Мт 17,1-9; Мк 9,1-9; Лк 9,28-36); налазио се у Гетсиманском врту у време Христових предсмртних страдања (Мт 26,36-46), као и приликом васкрсења Јаирове кћери (Мк 5,37) и исцељења Петрове таште (Мк 1,29-31). Можда из ревности коју су Јаков и његов брат Јован показали у случају са Самарјанима (Лк 9,54; Мт 20,20; Мк 9,38; 10,35) Исус им је дао име Воанергес, тј. синови громова (Мк 3,17).По примитку Светог Духа, проповедао је Јеванђеље по многим земљама, стигавши чак и до Шпаније. Након што се вратио са свог путовања, Јевреји су почели да се препиру са њим о Светом Писму, и позваше некаквог мага Хермогена и његовог ученика да им помогну. Не успевши да победе Истину коју је Јаков проповедао, и маг и ученик постадоше Хришћани, а Јевреји онда позваше неког Јосију који оклевета Јакова код Ирода. Јосија се касније покаја за то што је учинио, и постаде Хришћанин, и би осуђен на смрт заједно са Јаковом. На путу према губилишту, Јаков га загрли, целива и рече: "мир теби и опроштај." Тако Јаков беше први Апостол који је страдао за Христа, 44/45. године. Ирод Агрипа је заповедио да се посече мачем (Дап 12,2), чиме се испунило предсказање Спаситеља(Лк 21,16). Погребен је у Јерусалиму, а мошти су после пренешене у Шпанију, где се налазе и данас. Да би се разликовао од Јакова Млађег, прозван је Јаков Старији. Апостол Јаков Зеведејев се прославља 30. априла/13 маја.

-Апостол Јаков Зеведејев

Апостол Јован

Јован - Апостол и јеванђелист, један од 12 ученика Христових, писац четвртог Јеванђеља, три саборне посланице и Откривења, названог по њему у самом тексту (Отк 1,4). Отац му се звао Зеведеј, рибар из Галилеје, а мати, на основу поређења (Мт 27,56) и (Мк 15,40), Саломија, иначе кћер Јосифа обручника Богородице Марије, и једна је од жена која је служила Господу својим имањем. Био је брат Апостола Јакова, а према (Мк 1,2) и (Јн 18,15), може се закључити да је Јован припадао утицајној породици, и да је осим куће на обали Галилејског језера, имао кућу и у Јерусалиму.

Први пут се спомиње у (Јн 1,35) као ученик Јована Крститеља, а кад је овај показао на Христа речима "Гле, Јагње Божије" (Јн 1,36), одлучио је да одмах пође за Исусом Христом; међутим, и даље се бавио риболовом све док га сам Христос није призвао у апостолску службу (Мт 4,21). До распећа Христовог, остао је с Њим у најтешњем односу; Христос, пак, указује посебну љубав и нежност према "ученику кога љубљаше" (Јн 19,26; 13,23), и на Последњој вечери он "беше наслоњен на наручје Исусово" (Јн 13,23,25). Због своје ватрене љубави и ревности, добио је са братом Јаковом име "Воанергес, што значи синови грома" (Мк 3,17). Јовану је с братом Јаковом и Петром подарена почаст да присуствује васкрсењу Јаирове кћери (Лк 8,51), Христовом преображењу на Гори (Мт 17,1) и његовој предсмртној молитви у Гетсиманији (Мт 26,37). На Тајној вечери видимо како Јован наслања главу на груди Исусове и пита ко ће га издати (Јн 13,23-25). С Петром је пратио Господа до дворишта првосвештеника, а одатле у преторију (судницу), где је ушао с Петром, вероватно се користећи својим познанством с првосвештеником. После овога, он једини од Апостоластоји под Христовим крстом с Његовом мајком и добија последњи завет - да се стара ο Богоматери (Јн 19,25).

Рано ујутру на дан Васкрсења, чувши од Марије Магдалене да је тело Исусово узето из гроба, он је први с Петром похитао према Гробу да би се удостојио истински радосне вести (Јн 20,1-10). Нешто пре Вазнесења Христовог видимо га са Петром на Галилејскомјезеру, где се вратио свом уобичајеном занимању (Јн 21,1). Овде је први препознао Господа на обали и рекао Петру: "То је Господ."(Јн 21,7) Иначе, ово дружење Јована и Петра приметно је и касније, када се њих двојица спомињу са осталим Апостолима на дан Вазнесења и на Педесетницу (Дап 1 и 2), када заједно улазе у Јерусалимски храм на молитву (Дап 3,1), заједнички сведоче ο Христу, не осврћући се на претње Синедриона (Дап 4,13); остали Апостоли их заједно шаљу у Самарију да се за њих помоле да приме Светога Духа (Дап 8,14); заједно присуствују Апостолском сабору у Јерусалиму (Дап 15,1-33).

Дела апостолска не наводе податке из Јовановог живота после Апостолског сабора. Остао је у Јудеји до упокојења Богородице. После њеног успења, одлази са својим учеником Прохором да шири Јеванђеље у Малу Азију. Његово присуство у Малој Азији се повезује са забраном Светог Духа, који није дозволио Св. Павлу да оде и проповеда у Азији и Витинији (Дап 16,6-7), да не би "зидао на туђем темељу" (Рм 15,20).

Надживео је остале Апостоле, као аутентични сведок Христов. Кад је настало гоњење Хришћана под Дометијаном, Јована су из Ефеса, места његовог апостолског рада, довели у Рим, мучили, тукли, дали му отров да попије, и пошто му ништа није могло нашкодити, на крају га бацише у котао с врелом масти, али је из њега изашао неповређен. Тада се Дометијан уплашио да је бесмртан и наредио да га пошаљу у прогонство, на острво Патмос у Егејском мору, где није дуго остао. Ту је написао Апокалипсу, Откривење, 95. године. Кад је гоњење престало, Јован се поново вратио у Ефес и ту је с новом снагом радио на ширењу Јеванђеља и Цркве у поодмаклим годинама. Због своје честе опомене на заповест ο љубави, назван је Апостолом љубави, а ο тој љубави сведочи његова Прва саборна посланица.

Од Јованових ученика, споменимо Св. Игњатија Богоносца, Епископа Антиохије, и Св. Поликарпа, који је касније постао Епископ Смирне. Према једним изворима, Апостол Јован је умро у 94. години живота, а према другим, имао је преко 100 година када се упокојио. Погребен је у Ефесу и прославља се 8. маја/21.маја и 26. септембра/9.октобар.Црква Богословског факултета у Београду посвећена је овом Апостолу љубави и високе теологије, због чега је у најранијем добу Цркве назван Богослов.

-Апостол Јован

Апостол Филип

Филип, Апостол, један од Дванаесторице. Спомиње се у: (Јн 1,43-44), (Мт 10,3), (Мк 3,18), (Лк 6,14), (Дап 1,3). Ο његовом животу до избора за Апостола ништа се не зна, осим да је био родом из Витсаиде, према речима Јована јеванђелисте, "из града Андрејева и Петрова" (Јн 1,44; 12,21).

Био је међу окупљеним око Јована Крститеља када је Јован показао на "јагње Божије". Нешто се премишљао, но није дуго оклевао, кад је чуо божански позив "пођи за мном", да би убрзо довео Натанаила (Јн 1,43-45). Јеванђеље га спомиње при опису храњења неколико хиљада људи са пет хлебова и две рибе (Јн 6,5-14). Кад су се Јелини обратили Филипу питањем: "Господине, хоћемо ли да видимо Исуса", он није смео лично да пренесе њихову жељу Господу, него је њу претходно казао Андреју, и затим су је обојица пренела Исусу Христу (Јн 12,19-22).

После Тајне вечере, када је Господ у опроштајној беседи Апостолима приповедао ο своме одласку Оцу, Филип је, под утицајем људских осећања и овоземаљских представа, казао: "Господе, покажи нам Оца, и биће нам доста" (Јн 14,8). Његово име је пето по реду међу именима дванесторице Апостола, иза два пара браће: Петра и Андреја, Јакова и Јована. По Господњем Вазнесењу, Филип се спомиње са осталим Апостолима, који су остали у Јерусалиму у горњој одаји (горници) и чекали силазак Светога Духа (Дап 1,13-14).Предање говори ο томе да је Апостол Филип проповедао у Скитији и Фригији (Мала Азија), да је мученички пострадао - био је распет на крсту у Јерапољу 86. године после Христа, у време цара Дометијана. Такође према предању, био је ожењен и имао је три кћери. У свом писму, Поликрат, Епископ Ефеса пише да је једна од великих светиљки које ће Господ тражити у поседњи дан: "Филип, један од дванаест Апостола, који је сахрањен у Јерапољу са своје две кћери, које су остареле као девице", а трећа кћерка, која је "провела живот у Духу Светоме почива у Ефесу." Црква га прославља 14. новембра/27 новембра.Родом из Витсаиде крај језера Галилејског, као и Петар и Андреја. Од малена научен Светом Писму, Филип се одмах одазва позиву Господа Исуса и пође за Њим (Јн 1,43). По силаску Светог Духа, Филип је ревносно проповедао Јеванђеље по многим странама Азије и по Грчкој. У Грчкој хтедоше га Јевреји убити, но Господ га спасе моћним чудесима својим. Тако архијереј јеврејски, који се устреми на Филипа да га бије, наједанпут ослепи и сав поцрни. И би земљотрес велики, и земља се раступи и прогута злобне гонитеље Филипове. И друга многа чудеса збише се, нарочито исцелења болних, због којих многи незнабошци повероваше у Христа.У граду Фригијском Јерапољу Св. Филип се нашао на заједничком послу јеванђелском са Јованом Богословом, својом сестром Маријамном и Вартоломејом Апостолом. Туде би нека опасна змијурина, коју незнабошци храњаху брижљиво и клањаху јој се као богу. Апостоли Божији молитвом као копљем умртвише ту змијурину. Тиме навукоше гнев помрачених људи. И озлобљени незнабошци ухватише Филипа и распеше га наопако на дрвету, по том распеше и Вартоломеја. У том се земља раступи и прогута судију и многе друге са њим. У великом страху потрчаше људи да скину распете Апостоле. Но успеше само Вартоломеја да скину жива; Филип пак беше издахнуо. Вартоломеј постави крштенимаза Епископа Стахија, кога пре тога он и Филип беху исцелили од слепила и крстили. Беше Стахије 40 година слеп. Мошти Св. Филипа пренете су доцније у Рим. Пострада овај дивни Апостол 86. године у време цара Дометијана.

-Апостол Филип

Апостол Вартоломеј

Вартоломеј - Апостол, један од Дванесторице Aпостола. У списковима Апостола које наводе Матеј, Μаркο и Лука спомиње се поред свога пријатеља Филипа (Мт 10,2; 3,18; Лк 6,14-16). На основу овога изводи се закључак да га јеванђелист Јован спомиње под именом Натанаило (Јн 1,45; 21,2). Вероватно је ово његово првобитно име, а Вартоломеј (син Толомејев) показује његов род (фамилију). Вартоломеј је био присутан на Вазнесењу Господњем (ДАп 1,13).Многи теолози га изједначавају са Натанаилом (Јн 1,45-51; 21,2). За то постоји више разлога. Пре свега, Вартоломеј није право име, него означава родовску припадност; то име се нигде не појављује у Јеванђељу по Јовану, док се име Натанаило не појављује у остала три синоптичка Јеванђеља; Вартоломеј се на листама Апостола код Луке и Матеја повезује са Филипом, а код Марка налази поред, што се слаже са чињеницом да је Филип довео Натанаила ка Христу; Натанаило је био из краја Галилеје где је Христос пронашао и остале Апостоле сем Јуде; при појављивању Васкрслога Христа на обали Тиверијског мора, био је присутан и Натанаило, заједно са неколицином Апостола. Иако је вероватноћа врло велика, ипак се не може са потпуном сигурношћу рећи да су Вартоломеј и Натанаило иста особа.У Црквеним списима, најраније појављивање Апостола Вартоломеја налазимо код Јевсевија, који спомиње да су Пантанију, док је проповедао у Индији, рекли да је Апостол тамо проповедао пре њега, и да је обраћеницима предао Јеванђеље по Матеју, преведено са јеврејског језика, које се још увек налазило у цркви коју је основао. У то време, географски појам "Индија" је покривао велико пространство, које је укључивало и неке делове Арабије. По предању, поред Индије, проповедао је и у: Месопотамији, Персији, Египту, Јеременији, Лицинији, Фригији и на обалама Црног мора.Удружен са Апостолом Филипом и сестром Филиповом, девицом Маријамом - а за неко време и са Св. Јованом Богословом - проповедао Јеванђеље најпре по Азији, потом у Индији и, најзад, у Јерменији, где је и скончао мученички. У Јерапољу ови Свети Апостоли молитвом умртвили су велику змију, коју су назнабошци у храму држали и обожавали. У истом том граду молитвом су дали вид Стахију, који је четрдесет година био слеп. Ту се дигне на њих светина, те и Филипа и Вартоломеја распну на крст (Вартоломеја наопако). Утом се догоди земљотрес, од кога погину зле судије и многи народ. Осетивши то као казну Божију, многи притрче да скину Апостоле с крстова, но Филип беше већ издахнуо, док Вартоломеј беше још у животу. После тога Вартоломеј оде у Индију, где је проповедао и на индијском језику Јеванђеље Матејево превео. Затим пређе у Јерменију, где исцели кћер цареву од лудила. Но завидљиви брат царев Астијаг ухвати Божијег апостола и распне на крст, па му онда кожу одера и најзад главу посече у Албанопољу Јерменском. Тело његово Хришћани чесно сахранише у оловни сандук. Како се над моштима његовим дешаваху многа чудеса, незнабошци узму сандук и баце у море. Но вода донесе сандук до острва Липарских, где га Епископ Агатон, по откровењу у сну, дочека и сахрани у храму. Свети Вартоломеј јавио се у Цркви преподобном Јосифу Песмописцу, одевен у беле ризе, и благословио га Јеванђељем, да би могао певати песме духовне: "Нека с језика твога потеку воде небесне мудрости!" Још се јавио и цару Анастасију (491-518) и рекао му, да ће му чувати новосазидани град Дари. Доцније су мошти овог великог Апостола преношене у Беневент па у Рим. Над њима су се дешавала велика и страшна чудеса.Прославља се 11.јуна/24.јуна.

-Апостол Вартоломеј

Апостол Тома

Тома, један од дванаест Апостола, обично познат под називом Неверни Тома. У прва три Јеванђеља спомиње се само у списку Апостола; у (Мт 10,3) наводи се заједно с Матејом, у (Дап 1,33) са Филипом. Име Тома потиче од арамејске речи која значи - близанац.У Јовановом Јеванђељу три пута се наводи грчки облик Дидим, Близанац (Јн 11,16; 20,24; 21,2). Међутим, не може се одговорити на питање, чији је близанац био. Према више предања из Сирије и Египта, његово лично име било је Јуда. Само се у Јеванђељу по Јовану говори ο личности Томиној. Био је спреман да са Исусом Христом пође на Лазарев гроб и да погине од јудејске руке (Јн 11,16). Исповедио је да не зна куда Исус иде када им је саопштио своју предстојећу намеру (Јн 14,5). Томино понашање на вест ο Христовом Васкрсењу донело му је надимак Неверни Тома.Наиме, Тома није био са ученицима када им се јавио Исус (Јн 20,24), и хтео је у то да поверује тек онда ако добије сигурни и опипљиви доказ ο Христовом Васкрсењу (Јн 20,25). Недељу дана касније, Христос се поново јавио ученицима и Томи пружио прилику да се осведочи у истинитост Васкрсења. Томине речи: "Господ мој и Бог мој" (Јн 20,28) сматрају се врхунским исповедањем вере у Христа распетог и Васкрслог.Према предању, Апостол Тома је проповедао Јеванђеље у Индији, стижући на југ до Мијапоре, недалеко од Мадраса, где је и пострадао. У тој области и данас постоји гранитни камен на коме је урезан крст и натпис о томе, који датира из седмог века. Поред тога, на западној обали југа Индије, у провинцији Керала, и данас постоје Хришћани који користе у Литургији неку форму сиријског језика. Да ли су то духовна чеда Апостола Томе, не може се са сигурношћу утврдити, али се зна да је на Сабору у Никеји (325) био и Сиро-Халдејски Епископ Јован из Индије и Персије. Мошти Апостола Томе су пренешене из Индије у Едесу 232. године. Данас се налазе и Италији.Црква га прославља 6. октобра/19 октобра, док је догађају око неверства Томиног посвећена цела седмица, која почиње у прву недељу после Васкрса, тзв. Томина недеља.Један од дванаест великих Апостола. Кроз његову сумњу у васкрсење Христа Господа добила се нова потврда тога чудесног и спасоносног догађаја. На име: васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би уверио Тому. И рече Господ Томи: пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран. И Тома узвикну: Господ мој и Бог мој(Јн 20)! После силаска Св. Духа, када Апостоли метаху коцку, где ће ко ићи на проповед, паде коцка на Тому да иде у Индију. Он се мало ожалости, што мораде ићи у тако далеку страну, али му се Господ јави и охрабри га. У Индији Св. Тома обрати многе, великаше и сиромахе, у веру Христову, и заснова тамо цркву, и постави свештенике и Епископе. Између осталих обрати Тома у веру и две сестре, жене двојице кнежева Индијских, Тертијану и Мигдонију. Због вере обе ове сестре бише намучене од својих мужева, с којима не хтеше живети после Крштења свога, и отпуштене.Ослободивши се брака оне поживеше богоугодним животом до смрти. Дионисије и Пелагија, најпре верени међусобно, када чуше апостолску проповед, не саживеше се, него се посветише подвигу. Пелагија сконча живот као мученица за веру, а Дионисије беше постављен од Апостола за Епископа. Кнез Муздије, муж Тертијанин, коме Тома крсти и жену и сина, Азаиа, осуди Апостола на смрт, и посла 5 војника, који га прободоше са 5 копаља. И тако предаде душу своју у руке Xристу своме Свети Апостол Тома. Пре смрти своје и он је, као и други Апостоли, био чудесно пренет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Но стигавши доцкан, он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб Свете Пречисте, али не нађоше тела у њему. Господ беше узео Матер Своју у насеља Своја небесна. И тако Тома Свети, тамо својим неверовањем утврди веру у Васкрсење Господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављење Матере Божије.

-Апостол Тома

Апостол Матеј

Матеј, јеванђелист, писац првог канонског Јеванђеља, један од Дванаесторице. Био је из Јерусалима и ту је написао Јеванђеље на јеврејском језику, које је Св. Јован превео на грчки језик. Климент Александријски сведочи да је Матеј живео строгим испосничким животом и да је провео петнаест година у Палестини, проповедајући нову науку. Такође је проповедао у Арабији, Персији, Македонији, Сирији, Етиопији, данашњој Јерменији. Црква га прославља 30. јуна/13 јула.Сам Матеј мало говори ο себи, и када то чини, чини неупадљиво. Имао је два имена, што је била честа појава ондашњег времена (Дап 1,23; 13,9; Кол 4,11), у свом Јеванђељу (Мт 9,9; 10,3) он себе назива искључиво Матеј, што је скраћени облик од јеврејског имена Матањах (Богом подарени;Божидар); а Марко (Мк 2,14) и Лука (Лк 5,27,29) наводе га као Левија сина Алфејевог. По занимању је био цариник (грч: τελώνης), дакле, припадник омраженог занимања у израиљском народу, јер су цариници били у служби туђинске, римске власти, и зато што су ради личног богаћења захтевали на име пореза и других дажбина за римске власти, много више него што би саме власти изискивале. Можда Матеј није био скупљач царине (пореза) над једним рејоном, јер га је Христоснашао како "седи на царини" када га је позвао на службу (Мт 9,9). Ο његовом призиву у апостолску службу говоре и Марко (2,14) и Лука (5,27), с тим што Лука додаје да је Матеј спремио велику гозбу за Христа, где је био у друштву многих цариника (Лк 5,29-32).У свом Јеванђељу Матеј наводи своје име у списку Дванаесторице са ружним надимком "цариник" (Мт 10,3), док се у другом (Мк 3,18) и трећем Јеванђељу (Лк 6,15), као и у (Дап 1,13) спомиње без њега, што се може протумачити да је Матеј хтео да истакне своју бесчасну службу, коју је имао пре него што је постао Апостол. Исто тако, Матеј не спомиње ко је био домаћин куће где је одржана гозба после његовог призива за Апостола, што друга два јеванђелиста чине; он је из скромности прећутао своје име као домаћина гозбе. Такође из скромности, у наведеним списковима Апостола, једино Матеј себе наводи на осмом месту, после Апостола Томе, док се на остала три места наводи као седми по реду Апостол, и без додатка "цариник". Марко назива Матеја "сином Алфејевим". Живео је у Капернауму, у вароши која је била развијено трговачко место, са важном царинарницом. Као Апостол, био је учесник свих догађаја из Христовог овоземаљског живота, као и свих збивања у раној Цркви. После Христовог Вазнесења (Дап 1,13) видимо да је Матеј међу Дванаесторицом, с којима је дочекао и силазак Светога Духа на Апостоле на Педесетницу у Јерусалиму.Св. Матеј је написао Јеванђеље на арамејском језику, али је та верзија већ крајем I века била непозната учитељима Цркве, пошто је било преведено на грчки, тадашњи светски језик у Римском царству; не зна се ко је преводилац, мада има мишљења да је то учинио сам писац Матеј. Свети Оци га цитирају искључиво према грчкој верзији написаног Јеванђеља. Библисти одбацују хипотезу да је Матеј написао два јеванђеља, једно на арамејском и друго на грчком језику. По општем уверењу, грчки текст Јеванђеља је у суштини идентичан са арамејским, само што то није дословни превод арамејског оригиналног текста. Грчки текст је идентичан не само у суштини, него се и у основним цртама слаже са арамејским оригиналом. Зато је то право Јеванђеље по Матеју. Будући да је Матеј Јеванђеље првобитно написао на арамејском језику, може се закључити да је оно, као и његова грчка верзија коју данас имамо сачувану, намењено Хришћанима из Јудеје, тј. јудеохришћанима.Ово изричито потврђују Св. Иринеј Лионски, Ориген, Јероним, али најпоузданији разлози за ову тврдњу јесу унутарње природе: јудејски обичаји и установе не одређују се ближе, јер се претпоставља да су добро познати читаоцима (упоредити Мт 15,12 са Мк 7,15); често се и веома темељито наводи Стари Завет, чиме се доказује да је Исус - Месија, којег је Бог обећао свом народу; Мојсијевом закону приписује се велики значај. Уз то, писац очекује од читалаца да добро познају географију и топографију Палестине, па палестинска места не одређује ближе (упоредити Мт 8,28 са Лк 8,26). Само у овом Јеванђељу се Јерусалим наводи под Јеврејима добро познатим именом "Свети град" (Мт 27,53). Како је сврха писања овог Јеванђеља да покаже да је Исус Христос заиста у Старом Завету Богом обећани Месија, аутор према тој сврси и пише Јеванђеље, и цели живот Христов износи као испуњење старозаветног пророчанства.Јеванђеље је вероватно написано у Палестини (Мт 27,53; 28,15), а време када је написано, знамо на основу Црквеног предања - пре осталих Јеванђеља. С обзиром на то да се нигде у Јеванђељу не спомиње разорење Јерусалима као свршени чин (Мт 24), оно сигурно није писано после 70. године, када је овај град разорен; то је година крајња година до када је Јеванђеље могло бити написано. Као почетну годину можемо узети 63. годину, јер је према Св. Иринеју Лионском, Матејево Јеванђеље написано када су Св. Петар и Св. Павле проповедали у Риму, а Павле је тамо допутовао као сужањ тек 61. године. Међутим, у Павловим посланицама из Рима (Ефесцима, Колошанима, Филимону, Филипљанима), писаним од 61. до 63. године, Апостол Петар уопште није споменут нити његов рад у Риму, па је Матејево Јеванђеље могло бити написано у периоду између 63. и 67. године, када је Св. Павле био посечен мачем, а Св. Петар разапет.Други библисти заступају као тачну Јевсевијеву забелешку да је Матеј написао своје дело када је намеравао да напусти Палестину, а напустио је 44. године због гоњења Хришћанаод Ирода Агрипе I (Дап 12,1). Међутим, Јевсевије је мислио на арамејску верзију. У прилог мишљењу да је Јеванђеље плод шездесетих година, служи и напомена Св. Климента Александријског да су најпре написана Јеванђеља са генеалогијама, родословима, тј. Матејево и Лукино, мада и ту постоје нерешена питања, па се ипак не може поуздано тврдити које је Јеванђеље написано прво.Егзегете се слажу да је једино Матејево Јеванђеље систематично. "Да би основну тезу, Царства небеског, провео кроз цело Јеванђеље, јеванђелист је различиту грађу, сличну по садржини, повезивао и средио у пет великих делова" (Чарнић). Од свих јеванђелиста, Матејево Јеванђеље се највише позива на старозаветна пророчанства, а посебно место даје Христовим чудима, која су потврђивала истинитост новога учења и његово месијанство, па се зато зове Јеванђељем Месије. Често се назива и Јеванђељем Царства небеског, а и Васељенским Јеванђељем, јер је Христова реч упућена свим народима (Мт 28,19-20), а како се чита највише у цркви - Јеванђељем Цркве.

-Апостол Матеј

Апостол Јаков Алфејев

Апостол Јаков Алфејев, познат и као Јаков Млађи, један од дванаесторице Апостола Христових, син Алфеја и Марије, брат Апостола и јеванђелисте Матеја. Римокатолици га погрешно изједначавају са Јаковом Праведним, братом Господњим, што потиче од оригиналне грешке коју је начинио Блажени Јероним. Црква га прославља 9. октобра/22.октобра.Јаков Алфејев се ретко спомиње у Новом Завету, и то на списковима Светих Апостола: (Мт 10,3; Мк 3,18; Лк 1,13; ДАп 1,13), као и у вези Марије, његове мајке: "А бијаху ту и жене гледајући издалека, међу којима бјеше и Марија Магдалина и Марија мати Јакова Малога и Јосије, и Саломија." (Мк 15,40), док (Мк 16,1) и (Мт 27,56) спомињу "Марију Јаковљеву", односно "Марију, мати Јаковљеву."Син Алфејев и један од дванаест великих Апостола. Рођени брат Апостола и јеванђелиста Матеја. Сведок истинити речи и чудеса Господа и Спаса нашега Исуса Христа, сведок Његовог страдања, Васкрсења и Вазнесења. По силаску Светога Духа о Педесетници, Апостолу Јакову паде у део да проповеда Јеванђеље Христово у Елевтеропољу и околним местима, потом и у Мисиру, где и пострада за свога Спаситеља. Са великом силом, и на речи и на делу, проносио је Св. Јаков спасоносну благовест о ваплоћеном Богу Слову, рушећи идолопоклонство, изгонећи демоне из људи, лечећи сваки недуг и сваку болест именом Господа Исуса Христа. Његов труд и његова ревност крунисани су великим успехом. Многи незнабошци поверовали су у Христа Господа, цркве се основале и уредиле, свештеници и Епископи поставили. Пострада у Мисиру у граду Острацину будући на крст распет од незнабожаца. И тако се пресели у царство небесно овај велики и дивни Апостол Христов, да бесмртно царује са Царем славе.

-Апостол Јаков Алфејев

Апостол Тадеј

Тадеј, један од дванаесторице Апостола Христових, брат Јакова Праведног, познат и под именом Јуда Јаковљев, и Левеј Тадеј. Не смемо га мешати са Јудом Искариотским, који је издао Спаситеља, нити са Тадејом, једним од седамдесеторице Апостола. Црква га слави 19. јуна/2.јула.Код Луке у (Лк 6,16) и (Дап 1,13), појављује се под именом Јуда Јаковљев, а код Матеја, уместо имена Јуда, појављује се име Тадеј, а у неким скриптама Левеј. Ранохришћански оци објашњавају да оваква разноликост имена за овог Апостола долази од жеље да му се да неко друго име, ради лакшег разликовања од издајника Јуде Искариотског.Код Јована у (Јн 14,22), спомиње се ученик под именом Јуда, који за време Тајне Вечере пита: "Господе, шта је то да ћеш се јавити нама, а не свијету?" Управо у овом наводу Јеванђеља се јасно разликује овај Свети Апостол Јуда од издајника Јуде, јер се испред наведеног цитата каже: "Рече му Јуда, не Искариотски."Један од Дванаесторице. Син Јосифов и Саломин, а брат Јакова, брата Господњег. Са Саломом, ћерком Ангеја, сина Варахина Захаријана, имађаше Јосиф дрводеља четири сина: Јакова, Јосију, Симона и Јуду. Овај Јуда назива се понекад Јуда Јаковљев, по знаменитијем од себе брату своме Јакову. Своју посланицу свети Јуда почиње овако: "Јуда слуга Исуса Христа, брат Јаковљев" (Јд 1,1). И ако се и он могаше назвати братом Господњим колико и Јаков, он то не чињаше из смирења и стида, јер у почетку он не вероваше Христу Господу; и када старац Јосиф пред смрт хтеде и Исусу дати део имања као и осталој деци својој, сви се томе успротивише па и Јуда, само Јаков драговољно одели део од свога дела и намени га Исусу.Још се Јуда назива Левијем и Тадејем. Има још један Тадеј, од Седамдесеторице Апостола (видети 21. август/3.август), но овај Тадеј, или Јуда, био је један од великих Апостола. Проповедао је Јеванђеље по Јудеји, Самарији, Галилеји, Идумеји, Сирији, Арабији, Месопотамији и Јерменији. У Едеси, граду Авгаровом, допунио је проповед онога другога Тадеја. Када проповедаше у пределима око Арарата, би ухваћен од незнабожаца, распет на крст и стрелама убијен, да вечно царује у Царству Христовом.

-Апостол Тадеј

Апостол Симон Кананит

Симон Кананит, или Симон Зилот, један од дванаесторице Апостола. У апостолском списку код Матеја (10,4) и Марка (3,18) носи надимак Кананит, док се код Луке у оба његова списа наводи као Зилот (Лк 6,15; Дап 1,13), и то углавном на десетом месту.Зилоти су представљали најрадикалнији политички покрет међу Јудејцима; они су започели побуну међу Галилејцима (Дап 5,37) под вођством Јуде Галилејца "у дане пописа" (становника), која је била угушена. Неговали су снажан национални осећај, желели су да се силом одупру Римљанима и тако су 66. године после Христа започели Јудејски рат. Током борби, оштро су ревновали не само против непријатеља Римљана, него и против умерених следбеника у свом сопственом народу. Због свог ревновања за Јеванђеље, Свети Апостол Симон је добио надимак "Зилот" (Лк 6,15; Дап 1,13), а будући да је био из Кане галилејске, и надимак "Кананит" (Мт 10,4; Мк 3,18).Према Црквеном предању, био је онај женик из Кане, н ачијој свадби је присуствовао Господ Христос с Богоматером, и где је Господ претворио воду у вино (Јн 2,1-11). По силаску Светога Духа на Апостоле (Дап 2), Апостол Симон је проповедао у Египту, Киринеји, Ливији, Нумидији и Мавританији. Пострадао је мученичком смрћу. Црква га слави 10. маја/23 маја.Један од дванаест великих Апостола. Родом би из Кане Галилејске. На свадбу му дође Господ Исус са Матером и с ученицима. Када нестаде вина Господ претвори воду у вино. Видећи ово чудо, Симон младожења остави кућу, и родитеље и невесту, па пође за Христом. Зилот значи ревнитељ. А Ревнитељем Симон је назват због своје велике и огњене ревности према Спаситељу и Његовом Јеванђељу.По пријему Светога Духа Симон је отишао на проповед Јеванђеља у Мавританију у Африци. Пошто је успео да многе обрати вери Христовој, буде намучен и најзад на крсту распет као и његов Господ, који му је припремио венац славе у Царству бесмртном.

-Апостол Симон Кананит

Апостол Матија

Матија , изабран за Апостола уместо Јуде Искариота (Дап 1,15-26). До избора је дошло после Вазнесења Христовог и ватреног говора Св. Петра, у којем је споменуо пророчанство ο Јудином издајству (Пс 41,9), као и друго пророчанство да ћe "Епископство његово други да прими" (Пс 69,25; 109,8).

Св. Петар је поставио два услова које кандидат за ову највишу службу у Христовој Цркви мора испуњавати:

"који су били заједно с нама за све вријеме откако међу нас дође и изиђе од нас Господ Исус", тј. до Вазнесења Христовог, и
"да.. буде с нама свједок његовог васкрсења" (Дап 1,21-22).

Одабрана су двојица: Јосиф звани Варсава, који је био назван Јуст, и Матија. У молитви за Апостоле, прва хришћанска заједница је замолила Срцевидца (Познаваоца срца): "покажи једнога од ове двојице кога си изабрао" (Дап 1,24). "И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матију, и би прибројан Једанаесторици апостола." (Дап 1,26) Из Новог Завета не знамо ништа више ο овом Апостолу. Према Црквеном предању, Матија је најпре проповедао у Јудеји, потом у Етиопији, а сматра се да је проповедао и у Македонији, где је био у тамници. Најзад се вратио у Јудеју, где га је у Јерусалиму на суд извео исти онај првосвештеник Ананија, који је претходно убио Јакова, брата Господњег, сазвавши у међувремену Синедрион, док није био дошао нови римски намесник после Феста. Матију су осудили на смрт: био је каменован и секиром му је одсечена глава. Прославља се 9. августа/22 августа.