Језик: Србски ;Енглески ;
Пророци
Пророк Илија:
Био је родом из Ароноба из града Тесвита. По предању, када се Илија родио, његов отац Сабах је видео око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене. Младост је провео у дубоком размишљању и молитви, често сам у пустињи.
Тадашњи цар Ахав, под утицајем своје жене Језавеље, беше напустио веру Мојсијеву и почео да слави туђе богове. Пророк Илија супротставио се цару пребацивши му отпадништво и пророковао сушу и глад због слављења туђих богова. Чинио је чуда кроз која је Бог показивао Израиљцима своју праведност. Због неправди коју је цар чинио народу и грамзивости Илија му је прорекао да ће њему и његовој жени пси лизати крв после смрти, што се и обистинило.
Пророк Илија ишао је по Ханану у пратњи свог ученика Јелисија. Кад стигоше у Јерихон, на очи педесет других пророка, удари плаштом по Јордану и вода се раздвоји на две стране. Кад пређоше на другу обалу, подиже се грдан вихор, огњена кола са огњеним коњима раставише их и у вихору однесоше Илију на небо. Свети Илија, према томе, није умро већ је жив отишао на небо.
Пророк Мојсије:
Мојсије је рођен у време када је његов народ, деца Израелова, умножио толико да је то забринуло египатског фараона да би они могли помоћи египатским непријатељима. Мојсијева јеврејска мајка Јошаведа га је сакрила када је фараон наредио са убију сви новорођени дечаци. Мојсија је усвојила египаска краљевска породица. После убиства египатског надзорника, Мојсије је побегао преко Црвеног мора до земље Мадијамске, где је срео Бога који се указао у облику горућег грма.Бог је послао Мојсија да затражи од фараона ослобађање Израелаца. Након Десет пошасти, Мојсије је извео Израелце из Египта преко Црвеног мора. На Синајској гори, Мојсије је примио Десет заповести. После 40 година лутања у пустињи,Мојсије је преминуо у 120. години, надомак обећане земље,али је од Бога затажио да види обећану земљу,што се и остварило.
Пророк Јеремија:
Рођен је ок 600. п. н. е. у селу Анатоту недалеко од Јерусалима. Већ у петнаестој години почео је да прориче и због тога је врло често био у немилости власти, чак прогањан и затваран. Због првих пророчанстава у време владавине цара Јосије навукао је гнев тадашњих великаша и тада је једва успео да спасе свој живот. Цару Јоакиму је прорекао да ће његов погреб бити као погреб магарца, што је значило да ће његово мртво тело избацити ван Јерусалима и да ће се оно дуго повлачити по земљи без сахране. Због тога је Јеремија бачен у тамницу. Пошто није могао да пише у тамници, Јеремија је позвао Варуха, који је стајао код прозорчића тамнице и записивао оно што му је Јеремија диктирао. Када је цару прочитано ово пророчанство, разгневњен цар је узео хартију и бацио је у ватру. Уз Божју помоћ Јеремија је добио слободу, а његово пророчанство се остварило. Потом је цару Јехонији прорекао да ће бити одведен у Вавилон са целом породицом и да ће тамо умрети и то се ускоро и догодило. У време владавине цара Седекије, Јеремија је ставио јарам на свој врат и ишао кроз Јерусалим проричући пад Јерусалима и ропство под Вавилоњанима. Писао је робљу јеврејском у Вавилону да се не надају повратку у Јерусалим, јер ће остати тамо седамдесет година. У долини Тотеф, под Јерусалимом, где су Јевреји приносили децу на жртву својим идолима, Јеремија је узео лонац у руке и разбио га пред народом проричући скору пропаст Јудејског царства.
Ускоро су Вавилонци заузели Јерусалим, цара Седекију убили, град опљачкали и разорили, а огроман број Јевреја посекли управо у долини Тотеф. Јеремија је са левитима узео Ковчег завета из храма и однео га на брдо Нават, где је Мојсије умро, где га је сакрио. Такође је сакрио и огањ из храма у један дубоки бунар. Неки Јевреји су га приморали да иде са њима у Мисир где је проживео четири године, након чега је од својих сународника каменован и тако убијен. Мисирцима је прорекао пропаст њихових идола и долазак „Деве са Младенцем“. Постоји предање, да је сам цар Александар Велики посетио гроб пророка Јеремије. По наредби цара Александра тело Јеремијино је пренето и сахрањено у Александрији.
По њему се називају Књига пророка Јеремије и Плач Јеремијин.
Пророк Исаија:
Био је царскога рода. Рођен је у Јерусалиму од оца Амоса (брата Амасије, цара јудејског). По хришћанској традицији Исаија се удостојио да види Господа Саваота на престолу небеском, окруженог шестокрилним серафимима, који непрестано певају: "Свјат, Свјат, Свјат, Господ Саваот". Исаија је пророковао много ствари, како појединим људима, тако и народима. Једанпут је три дана ходао сасвим наг по улицама Јерусалима проричући скори пад Јерусалима под асирског цара Сенахерима, и опомињући цара и главаре народне, да се не уздају у помоћ Мисираца и Етиопљана, пошто ће и ови ускоро бити покорени од истога Сенахерима, него да се уздају у помоћ Бога. Најважнија су му пророчанства о рођењу Бога, о зачећу Пресвете Богородице, о Јовану Претечи, и о многим догађајима из живота Христова. Хришћани верују да је имао и дар чудотвортва тако да је због његове молитве вода потекла испод горе Сиона када је опседан Јерусалим. Та вода прозвана је Силоам (послата). У Библији је записано да је на ту воду упутио доцније Господ слепорођеног да се умије, да би прогледао. За време владавине цара Манасије, када је Исаија говорио против обичаја цара и главара, сравњујући тадашњи нараштај са Содомом и Гомором, ухваћен је, изведен ван Јерусалима и тестером преструган. Живео је и пророковао на седам стотина година пре Христа.
О његовом животу говори старозаветна Књига пророка Исаије.
-Пророк Илија
.jpg)
-Пророк Исаија
-Пророк Јеремија
-Пророк Мојсије
Пророк Јован Крститељ
Јован Крститељ или Јован Претеча је крстио Христа у реци Јордану, живео је у пустињи као испосник. Хранио се пустињским биљем и дивљим медом. Како је он завршио свој живот? Пошто је Јован Крститељ прекорео цара Ирода за женидбу са својом снахом, царица Иродијада га је мрзела и наговорила је цара да одсече главу светом Јовану. То је он и учинио, погубивши овог највећег човека рођеног од жене, како за њега каже сам Спаситељ, и највећег пророка. Његове мученичке смрти ми се сећамо на дан Усековања главе светог Јована Криститеља (29. августа по старом, 11. септембра по новом календару). Из великог поштовања према строгом испоснику и мученику Јовану Претечи, тога дана сви православни строго посте.
Шта је рекао св. Јован Крститељ кад је први пут видео Господа Христа? Рекао је пророчке речи: "Гле, Јагње Божје које носи грехе целога света."
Свети Јован Крститељ је знао да је Христос без греха и да нема потребе да буде крштен (погружен у воду), зашто га је ипак крстио у Јордану? Христос је двоструко безгрешан: и као Бог и као Човек, рођен од Пречисте девојке. Али је добровољно хтео да се понизи и да дође на крштење, као да је грешан - "да испуни сваку правду", како Сам каже Претечи. И баш у моменту тог добровољног понижења јавила се слава Божја, јавио се Бог на водама реке Јордана.
-Пророк Јован Крститељ
Пророк Јелисеј
Јелисеј је био старозаветни пророк. Живео је у 9. веку п. н. е.
У Библији се спомиње да, када је Бог хтео да „узме к Себи“ престарелог пророка Илију, открио овоме, да му је за наследника у пророчкој служби одредио Јелисеја, сина Сафатова, од племена Рувимова, из града Авелмаула. Илија је рекао Јелисеју вољу Божију и огрнуо га својим огртачем и измолио од Бога двогубу пророчку благодат за њега. Јелисеј је одмах оставио свој дом и родбину и пошао за Илијом. А када је, како пише у Старом завету, Бог узео Илију на огњеним колима, Јелисеј је остао да продужи пророчку службу са још већом силом од Илије. Према хришћанском веровању, по чистоти и ревности био је раван највећим пророцима, а по чудесној сили, која му је дата од Бога, превазилазио их је све. У хришћанској традицији помиње се да је призвао две медведице да растргну четрдесет двоје мале деце која су му се ругала(2.Цар.2,23), раздвојио воду у Јордану, горку воду у Јерихону учинио питком; пустио воду у ископане ровове за време рата с Моавићанима; умножио уље у лонцима бедне удовице; Соманићанки васкрсао умрлог сина; са двадесет хлепчића нахранио сто људи; исцелио од болести војводу Немана; пустио болест на слугу свога Гиезија због среброљубља; ослепио целу једну војску сиријску, а другу, опет, натерао у бекство, ; предсказао многе догађаје, како народу, тако и појединцима. Преминуо је у дубокој старости.
Српска православна црква слави га 14. јуна по црквеном, а 27. јуна по грегоријанском календару.
-Пророк Јелисеј
Пророк Самуил
Самуил беше петнаести и последњи судија Израиљски. Живео је на 1100 година пре Христа. Рођен од племена Левијена,од родитеља Елакина и Ане,у месту Рамату,или Ариметеји где се доцније родио и благобрзни Јосиф.Нероктиња Ана исплакала је Самуила од Бога и посветила га Богу,када му се наврши 3 године.Живећи у Силому,код ковчега завета,Самуил имаше у 12 години истинито откровење од Бога о казни,која предстојаше дому првосвештеника Илије због неваљалства његовох синова Офниа и Финеса.То откровење се ускоро и зби: Филстејци потукоше Израиљце,убише оба сина Илијина и запалише ковчег завета.Кад весник саопшти ову несрећу Илији,овај паде на земљу мртав и издахну у 98 години старости.А то се исто деси и са снахом његовом,женом Финесовом.Од тада па за 20 година беху Израиљци робови Фистејцима.После тог рока посла Бог Самуила народу да проповеда покајање,ако жели да се спаси непријатеља својих.И народ се покаја и одбаци туђе идоле,којима служаше,и признаде Самуила као пророка,свештеника и судију.Тада Самуил пође с војском на Филестејце и с помоћу Божијом смете их и поби и ослободи народ свој и земљу.По том суђаше Самуил народу своме мирно све до своје старости.Видећи га остарела народ му рече,да им постави цара на место себе.Узалуд Самуил одвараћаше народ говерећи му, да је Бог једини цар њихов,-народ оста по свом тражењу.И ако ово тражење беше немило Богу, Бог нареди Самуилу , да им покаже за цара Саула,сина Кисова из племена Венијаминова. Саул цароваже кратко време, и Бог га одбаци због дрскости и непослушности,па нареди Самуилу,те помаза Давида Јесејева за цара место Саула.Пред смрт своју Самуил сабра сав народ и опрости се са њим.А кад умре плакаше за њим сав Израиљ, и сахранише га чесно у дому његовом у Рами.
Пророк Давид
После смрти цара Саула јеврејски цар је постао Давид. Давид је био најбољи од свих царева јудејских. Он је непоколебиво веровао у Бога истинитог и старао се да испуњава Његову вољу. Он је поднео веома много гоњења од Саула и других непријатеља, али није се озлобио, није подигао своју руку на Саула, као на помазаника Божијег, а сву наду положио је на Бога, и Господ га је избавио од свих непријатеља. Давид је био кротак и благочестив.
Али се догађало Давиду да упада и у велике грехе. Тада се он из дубине срца кајао за њих, ноћима је сузама квасио свој лежај, и после тога постајао је још бољи и још више је љубио Бога.
И ето, у једно предвечерје, цар Давид шетао је по крову царског дома и увидео је врло лепу младу жену. Давид је пожелео да је има за своју жену. Он је сазнао, да ту жену зову Вирсавија и да је она жена Урије Хетејина. Урија је у то време био у рату (рат се тада водио са Амонићанима). У Давиду се појавила силна жеља, да Урија умре. Ту злу, греховну жељу, цар није победио у себи и наредио је команданту војске да постави Урију у време борбе тако, да га убију. Жеља Давидова је била испуњена. Вирсавија, сазнавши за смрт свог мужа, плакала је за њим.
Када се завршило време плача Вирасавијиног, цар Давид послао је по њу и узео је у свој дом, и она је постала његова жена. Ускоро Вирсавији се родио син, а Давид није ни приметио, да је он учинио велик грех пред Богом.
Тада, по наредби Божијој, дошао је к цару Давиду пророк Натан и рекао му: "у једном граду живела су два човека: један богат, а други сиромашан. Богаташ је имао много мале и крупне стоке, а сиромах ништа, осим једне овчице, коју је он купио као малу и она му је расла заједно са његовом дечицом; она је јела, пила, спавала са њим и била му је као кћи. Али пришао је к богатом човеку путник. Да би угостио путника, богаташ је пожалио своје овце и волове, а узео је овчицу од сиромаха и заклао је за свог госта".
Цар Давид се силно разгневио на таквог човека и рекао Натану: "жив Господ (тј. кунем се Богом), човек, који је то урадио, достојан је смрти, а за овчицу дужан је да плати четвороструко, зато што је учинио то, и није му било жао".
Тада Натан рече Давиду "тај човек - то си ти. Тако говори Господ Бог: Ја сам те помазао за цара над Израиљем, Ја сам те избавио од руке Саулове, зашто си презрео реч Господњу? Жену Уријину узео си себи, а њега си убио мачем амонићанским. Зато мач неће одступити од дома твог. Ја ћу подићи на тебе зло из дома твог".
И рече Давид Натану: "сагрешио сам пред Господом".
Натан му одговори: "Господ је скинуо са тебе грех твој; нећеш умрети, али умреће син који ти се родио". И отишао је пророк Натан у свој дом.
Давид схвативши, како је зло поступио дубоко се покајао. Он се са сузама молио Богу, постио је, лежао на земљи. Седмог дана, новорођенче је умрло.
Велики је био грех Давидов, али и покајање његово било је искрено и велико. И Бог му је опростио. За време свог покајања, цар Давид написао је покајну молитву - песму (50-и псалам), која је постала образац покајања и почиње овим речима: "Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој и по обиљу милосрђа Свога очисти безакоње моје. Опери ме добро од безакоња мога и од греха мога очисти ме..."
За велику веру, кротост и послушање цара Давида, Господ је благословио његово царствовање и помагао му је у свему.
Он је успешно водио ратове са суседним народима.
Давид је освојио град Јерусалим и учинио га престоницом царства јеврејског. Уместо остареле Мојсијеве Скиније, он је поставио у Јерусалиму нову Скинију и тријумфално је пренео у њу Ковчег Завета.
Давид је пожелео да направи и постојани храм, али је Господ рекао: "Ти нећеш направити храм, јер си много ратовао и пролио си много крви; направиће га син твој, који ће бити цар после тебе".
Али у то време Господ је јавио Давиду: "Престо твој остаће до века". То је значило, да ће од његовог потомства произићи Спаситељ света - Христос, Који ће царствовати у векове. И ми знамо, да су Исуса Христа често називали сином Давидовим.
Давид је написао много светих песама, или псалама, које је он спевао у молитви Богу, свирајући у гусле или друге музичке инструменте. У тим песмама - молитвама Давид је призивао Бога, кајао се за своје грехе пред Њим, опевао величанство Божије и предсказао долазак Христов и страдања, која ће претрпети Христос за нас. Зато света Црква назива цара Давида псалмопевцем и пророком.
Псалми Давидови често се читају и поју у Цркви на богослужењима. Света књига, у којој се налазе сви ови псалми, или песме, назива се псалтиром. Псалтир је најбоља књига Старог Завета. Многе хришћанске молитве састављене су од речи из псалама.
Давид је царевао четрдесет година и умро је у дубокој старости. Он је још за свог живота одредио за наследника свог сина Соломона. Првосвештеник Садок и пророк Божији Натан њега су помазали за цара. Пред смрт Давид је дао завет Соломону, да он обавезно направи храм Божији.
-Пророк Самуил
