Језик: Србски ;Енглески ;
Чинови у цркви
Чинови Православне цркве се дела на три степена:
1.Епископски (монашки)
2. Презвитерски
3.Ђаконски
1. Епископски чин је највиши у Православној цркви јер су епископи непосредни наследници апостола. Реч епископ је грчког порекла: епи=над, скопео=гледам; дакле, онај који надгледа и има пуноћу свештене благодати, врховни је старешина свештенства и верујућег народа, главни учитељ вере и припада му првенство у вршењу богослужења и Светих Тајни. Једини има право да рукополаже презвитере (свештенике) и ђаконе, да освећује свето миро и антиминс. Епископ је неприкосновени управитељ поверене му црквене области - епархије. Свештенство и верујући народ обавезни су да се покоравају његовим наредбама и да по његовом благослову и одобрењу врше црквене послове. Као што су апостоли били равни међу собом, тако су и епископи, као њихови наследници, сви једнаки по чину и правима, ма где били - у Цариграду, Москви, Јерусалиму... Зато и хиротонију врше два или више епископа и епископу не може судити један епископ него само сабор епископа. Највишу власт представља Васељенски сабор (сабор свих епископа целог православног света). Прве епископе су бирали и постављали апостоли, а касније епископи помесне цркве уз учешће свештенства и народа.
У Српској Православној Цркви у епископском чину постоје три степена: епископ, митрополит и патријарх.
Митрополит
Сви епархијски и викарни архијереји Српске цркве носе титулу епископа, осим епархија: црногорско-приморске са седиштем на Цетињу, дабробосанске са седиштем у Сарајеву и загребачко-љубљанске са седиштем у Загребу, које носе назив митрополије, па сходно томе и њихови епархијески архијереји имају титулу митрополита. Реч митрополит потиче од грчке речи метрополис = главни град. У првим вековима хришћанства су то били епископи главних градова. У Српској цркви митрополит, осим извесне части и првенства на саборним богослужењима где учествује више епископа и извесних права у Светом Архијерејском Синоду када је одсутан Патријарх, нема друга права над осталим епископима.
-Митрополит Амфилохије (Митрополија црногорско-приморске)
Патријарх
Највиши степен у јерархији управе је Патријарх. Он нема већу власт од епископа у свештенослужењу, осим што има част да освећује свето миро за целу цркву, али је он први међу равнима. Његова власт, права, дужности и почасти огледају се у пословима црквене управе.
-Патријарх Павле
2. Презвитери су наследници седамдесеторице апостолских ученика, и у првим вековима Цркве били су помоћници епископа. Грчка реч презвитерос значи старији. Презвитери у Српској цркви данас су свештеници који обављају парохијску службу на парохијама широм Српске цркве. Свештеника рукополаже епископ на Светој Архијерејској Литургији, а затим га декретом поставља на одређену парохију. Он има право да врши сва богослужења, обреде, молитвословља и Свете Тајне - осим Свете Тајне свештенства (не може да рукополаже) и Свете Тајне јелеосвећења (освећења светог мира).
У Српској Православној цркви у презвитерском чину постоје четири степена: право ношење црвеног појаса,Протонамесник,Протојереј,Протојереј-ставрофор.
Право ношења црвеног појаса
Ово прво црквено одликовање у презвитерском чину даје се младим свештеницима који се истичу ревносним радом у вршењу свештеничке службе. Свештеник после рукоположења има право да носи плави појас. Овим одликовањем, плави појас замењује црвеним и носи га у свечаним приликама. Правом ношења цвеног појаса може бити одликовано лице са најмање пет година свештеничке службе. Плави и црвени појас се не носе у току Часног поста и у данима жалости. Тада се носи црни појас.
Протонамесник
Епархијски архијереј и ово одликовање даје лицима која имају до двадесет година свештеничке службе, а која су се истакла својим радом и залагањем у Цркви. Протонамесник значи протојерејев заменик. Он има право да носи црвени појас.
-Протонамесник Бранислав Мркић
Протојереј
Овим високим црквеним одликовањем одликује епархијекси архијереј свештенике са преко двадесет година свештеничке службе, који су се истакли својим ревносним радом и служењем својој Цркви и показали очите резултате у свом раду. Ово одликовање се уручује на Светој Архијерејској Литургији, када архијереј чита молитву изнад главе одликованог и уручује му надбедреник (ромбоидно платно) који протојереј затим увек носи на Светој Литургији. Сама реч протојереј у преводу са грчког значи први свештеник.
-Протојереј Јован Милановић
Протојереј-ставрофор
Овим највишим црквеним одликовањем у презвитерском чину свештенства мирског реда одликују се угледни старији свештеници, обично при крају своје пастирске службе, који су се својим животом и радом посебно истакли и себе и цео свој живот уградили у Цркву. Ово одликовање даје Свети Архијерејски Синод на предлог епархијског архијереја, а свечано се уручује одликованоме на Светој Архијерејској Литургији уз пригодан говор и честитку. Ово одликовање значи право ношења крста на грудима. Отуда и назив протојереј-ставрофор - протојереј који носи крст.
-Протојереј-ставрофор Душан Колунџић
3. Постанак овог чина описан је у Делима апостолским у Светом Писму. Наиме, да не би апостоли губили време око служења гладних и сиротих за трпезом а запостављали проповедање речи Божије, они изабраше седморицу људи, пуних Св. Духа и мудрости и, положивши руке на њих поставише их на службу бриге о сиротињи. Међу првих седам ђакона био је и Св. архиђакон Стефан, који се празнује 9. јануара, на трећи дан Божића, као први мученик за веру Христову. Дужност ђакона је била да помажу апостолима, односно епископима и презвитерима при вршењу богослужења и у проповедању речи Божије. Служили су за агапама (трпезама љубави), зато су и добили име ђакони (грчка реч диаконос значи онај који служи). У Српској православној цркви данас, ђакона има сваки епархијски архијереј, а и цркве у већим градовима. Ђаконски чин је први чин јерархијске лествице. Ђакон не може самостално извршити ни једно богослужење (без епископа или свештеника), осим крштења у нужди (ако је лице које треба да се крсти у смртној опасности, а нема свештеника). То право крштења у нужди има и сваки верник који зна да правилно изговори формулу Свете Тајне крштења. Ако се догоди да тако крштени болесник оздрави, свештеник касније обавља допуну крштења, али се изоставља формула крштења, која гласи: Крштава се слуга Божији (име) у име Оца, амин, и Сина, амин, и Светога Духа, амин.
-Ђакон Дејан Соколов
У Српској Православној цркви у ђаконском чину постоје два степена: право ношења црвеног појаса и Протођакон.
Право ношења црвеног појаса
Ово одликовање се даје ђаконима који се одликују истим оним особинама које су поменуте код овог одликовања у презвитерском чину.
Протођакон
Ово одликовање је симетрично одликовању протојерејским чином код презвитера и даје се лицима преко десет година службе. Протођакон значи први ђакон, односно одликовани ђакон, први по части.
