Језик: Србски ;Енглески ;
Цркве и манастири у Параћину
Црква свете Тројице
налази се у самом центру града на десној обали реке Црнице. Изградња је почела 1862. године да би после урушавања црква била завршена 1898. Рађена према пројекту Јована Илкићa, црква је подигнута у српско - византијском стилу, има основу једнобродне грађевине, са куполом округле основе над наоса. На њеном западном крају налази се кула звонара у стилу романике. Унутрашњост је изведена у барокном стилу, основа дрвеног иконостаса рађена је у Београду док су иконе на њему из Русије. Посвећена је Светом Оцу, Богу Сину и Светом Духу. Света Тројица је слава цркве и града Параћина.
Манастир Покрова Пресвете Богородице
налази се у селу Лешје код Параћина на планини Баби окружен изворима лековите воде. Храм, чији је ктитор жупан Вукослав, посвећен је Пресветој Богородици. Датира из 14. века а обновљен је у 17. веку за време епископа Никанора. Манастир је посебно посећен у време манастирске славе, Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра.
Манастир Света Петка
налази се на око 10км источно од Параћина на путу ка Зајечару, у селу Извор. Посвећен је Светој Петки и могао би бити задужбина краља Милутина из 13. века (мања црква са честицама мошти Свете Петке) или вероватније Стефана Мусића, сестрића кнеза Лазара из 14. века (већа црква где се налази олтар). У близини манастира извиру лековите воде, које, верује се лече очне болести. Слава манастира је 8. aвгуста.
Манастир Свети Сисоје
смештен је крај реке Црнице, у излетишту Сисевац, 12 км источно од манастира Раваница. Потиче с краја 14. века и помиње се у повељи кнегиње Милице из 1398. године. Ктитор је монах Сисоје, духовник кнеза Лазара. Храм је посвећен Христовом Преображењу а слава манастира је 19. августа.
Манастири у Забреги
Код села Забрега, уз реку налазе се остаци манастира Намасија (из 14. века). По предању, ктитор је Кнез Лазар, а храм је посвећен Светом Николи. Истраживања су потврдила да је у средњем веку овде постојао значајан манастирски комплекс са црквом посвећеном Светом Николи, о чему сведоче остаци још око 10-ак црквишта. Овај манастирски комплекс је један од најзначајнијих у овом делу Србије. Црква посвећена Светом Николи конзервирана је и обновљена у једном малом делу. На левој обали реке Црнице налазе се остаци цркве Светог Јована Главосека (из 5. или 6. века), а сматра се да је на овом простору био највећи утврђени град у Поморављу по коме се цео овај крај звао Петрус. Ниже, на десној обали реке, налазе се остаци цркве посвећене Благој Марији Петрушкој.
Манастир Свети Никола
Манастир се налази у селу Својново, на левој обали Велике Мораве, на обронцима планине Јухор. Првобитна црква на месту данашњег манастира била је посвећена рођењу Пресвете Богородице и звала се Мала Госпојина. Задужбина је српског кнеза Лазара и саграђена је током 14. века. За време своје владавине, Турци су срушили цркву, а обновио ју је Вожд Карађорђе. Према предању, када је Карађорђева војска заноћила на месту порушене цркве, Вожду се у сну јавио Свети Никола и рекао му да на том месту подигне поново цркву и посвети је њему, што је Карађорђе и урадио 1812. Данас се као манастирске славе обележавају и Мала Госпојина 21. септембра и Свети Никола 19. децембра. Поред цркве извиру воде које се сматрају лековитим. Једна од њих лечи само болести очију док је друга лековита код свих болести.
Храм Светог Арханђела
налази се у Сталаћу,и у градњи има неке одлике светогорских цркава.Имао је дрвене стубове који су усађивани у камена постоља и трем који је штитио зидове.Овај крај се назива ,,Малом српском Светом гором",јер је у средњем веку изграђено 77 цркава и манастира.По предању,цар Душан је свог грешног великаша Вратка казнио и обећао да ће му опростити све грехе ако подигне 77 цркава.Вратко је ,,купио"своје грехе подигавши свих 77 цркава на Мојсињским планинама које се простиру с обе стране Јужне Мораве,затим од Крушевца преко Сталаћа и Ђуниса.Од поменутих 77 данас у евиденцији има 27 светих места.Црква Св.Арханђела у Сталаћу је једна од њих,затим следе црква Св.Петке испод самог Града Сталаћа,затим 5 цркава у Ђунису,храм Св.Стефана у клисури Стеневац...
Храм Светог Архангела Гаврила
Црква Светог Арханђела у Давидовцу је грађевина триконхалног облика са припратом и полукружном апсидом. Зидана је од ломљеног камена у кречном малтеру. Наос и квадратна припрата су зидани истовремено. Зидови су очувани по целом обиму до око два метра. После цркве Петруше, ово су били остаци средњовековне цркве са најбоље очуваним зидовима у Петрушкој области.
Црква је откопана двадесетих година прошлог века након чега је обновљена.
Црква Светог Арханђела у Давидовцу је утврђена је за културно - добро одлуком Завода за заштиту споменика културе Крагујевац Р.бр. 360/1 од 30.06.1975. године.
Историјат цркве Свете Тројице у Параћину
Храм је исисторијски веома богат, зато што је пре његовог постојања на овом месту постојала је црква која је 3 пута превођена у џамију за време Турака. Најпре је био посвећен Светом апостолу Петру, затим Светом Атансију Великом и трећи пут када је поново преведен у православни храм посвећен је Светој Тројици. Међутим, толико је био пропао, да је претворен у магацин за жито, затим није могао више ни за то да послужи, те су га грађани порушили.
Изградња данашње цркве је започета 1863. године која заузима површину од 6 ари и 4 метара, звоник је заштитни знак Параћина и виоск је до врка крста 57 метара, а главна купола до врха крста је висока 38 метара. Тако да је црква за оно време била велелепна и импознантна а и дан данас је остала највећа црква у Поморављу. Иначе, до недавно је била четврта црква по величини у Србији.
Када је сама црква подигнута 1864. године, кнез Михајло Обреновић постио је град Параћин, и док је улазио у хотел који је био преко пута цркве, видео је да се звоник љуља, јер је дувала јака кошава. Иначе, стари звоник је био на месту где сада палимо свеће.Рекао је: ,,Људи,овај звоник се љуља,пашће Вам на цркву!". И заиста за време боравка кнеза у Параћину, звоник је пао, порушио све куполе цркве и после тога је стајала 38 године у рушевинама.
Крајем 18. века 1898-1899. г. црква је поново обновљена и на Свету Тројицу уз присуство краља Александра Обреновића и руком митрополита Београдско-Карловачког Инокентија ( јер је Параћин припадао Београдско-Карловачкој митрополији) је освећена.
На слици митрополит Инокентије.
Из тог времена је и овај иконостас. Испод иконе Господа Исуса Христа пише да је све иконе поклонио Дина Микић који је у то време био председник Општине.Све ове иконе у 19 комада донете су за Божић из Москве. Иначе , сама црква од освећења па до 2000. године ни једном није била више кречена. Тек када је дошао владика Игњатије, онда је црква окречена, и започет је живопис: олтара,ђаконика и жртвеника који износи 384 метара квадратних, иначе сама црква има за живопис 1600 метара квадратних.
На слици иконостас цркве Свете Тројице.
Током 1.Светског рата постојао је план о живописа за цркву, али у барокном стилу као што су ови медаљони у куполи. Међутим, Бугари су тај план живописа и план Јована Илkића, који је био аритекта ове цркве, спалили. Оно што је интересантно за време 1. Светског рата, главног свештеника су Бугари одвели у заробљеништво, а другој двојици свештеника док су бугарски свештеници служили био је забрањен улаз у цркву. За то време матичне књиге су водили бугарски свештеници Иванов и Данев и сва наша презимена су преводили у Бугарској. То је био приказ да су хтели да нас побугарче.
На слици црква Свете Тројице током 1.Светског рата.
Извори:http://www.toparacin.org/%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8.html
http://srbija.superodmor.rs/kulturno-istorijska-nasledja/crkve/1072/crkva-svetog-arhandjela
Историјат послао наставник Веронауке у ОШ,,Стеван Јаковљевић"-Праћин.
http://www.kulturnonasledje.com/crkva-svetog-arhandjela-davidovac.html