Поуке

Границе између православља и јереси су исписане крвљу.(Старац Јероним Светогорац)

​

Живи у миру не само са својим пријатељима, већ и са својим непријатељима; али само са својим личним непријатељима, не и са непријатељима Божијим. (Св. Теодосије Кијевских пећина)

​

Вера је једини благословени темељ живота личног и живота друштвеног и уређења државног. (Св. Николај Жички)

​

Слобода која искључује сваку могућност да погазимо добро – јесте савршена и Божанска. (Св. Филарет Московски)

​

Као чисто платно даје се слобода људима; када је људи упрљају, морају је прати сузама и крвљу. Јер слобода или је чиста или никаква. Или Златна Слобода, нераздвојна од Часног Крста, или никаква. (Св. Николај Жички)

​

Слобода у Богу а не од Бога – то је права слобода, непролазна, животворна, радосна, златна.“ (Св. Николај Жички)

 

Ко не верује Апостолима тај верује Јуди, Кајафи, Ироду и Нерону – гонитељима Апостола и издајницима истине. Ко не поверује праведницима, томе не остаје друго него поверовати неправедницима. Ко не верује чистима тај мора поверовати нечистима. Ко не верује страдалницима за истину, тај мора поверовати мучитељима и развратницима.
Дан сваки не свиће низашта друго него да се људи определе за једне или за друге. (Св. Николај Жички)

 

Ни један пријатељ злата никад није постао пријатељ Христа или људи. (Св. Јован Златоусти)

 

Жена својим врлинским животом морално чува целу нацију, али она је и уништава својим неморалом. (Св. Василије Велики)

 

Не напуштај вољу Божију да би испунио вољу људи. (Преп. Антоније Велики)

 

 Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

​

Не налази времена за молитву само онај који неће да се моли. (Св. Инокентије Московски)

​

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

​

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

​

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

​

Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)
 

Што више волиш паре то чвршће затвараш Царство Небеско. (Св. Василије Велики)

​

Буди радостан да ти је допуштено да будеш побожни православни хришћанин. Али исто тако плачи и тугуј за непобожнима и неверујућима који ходе у тами, у рукама ђавола.
…ДУША И ХРИСТ СУ ТИ НЕПХОДНИ…ТО ДВОЈЕ ЧУВАЈ – НЕМОЈ ДА ИХ ИЗГУБИШ… (Св. Козма Атолски)

​

Ко знањем подржава своју веру, вером допуњује своје знање, тај је решио проблем вере и знања. (Св. Николај Жички)

​

Када престанемо да осуђујемо Бога, престаћемо да осуђујемо и створења, човека. (Преп. Силуан)

​

​

Господ наш Исус Христос, да би нас учинио оним што је Он сам, по безмјерној љубави својој постао је оно што смо ми.

(Св. Иринеј Лионски)

​

​

Никада не ради ништа нечасно, макар се то многима допада, и не напуштај добро дело, макар да је оно мрско блуднима. (Св. Григорије Богослов)

​

​

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

​

У мени нема ни памети ни талента.Ничега у мени нема-сем љубави према Христу!(Св.муч.Јелисавета)

​

Не будите злобни ни према коме,ма колико да вас је огрчио.(Старац Пајсије)

​

Човек,драга моја браћо,почиње да стари,не онда када му побели коса него када му поцрни срце.(Св.Нектарије Егински)

​

Једна подршка када си на дну,вреднија је од хиљаду похвала када си на врху.(Патријарх Павле)

​

Није важно да ли те воле.Важно је да ти волиш.(Старац Порфирије)

​

Не допусти да твој језик ,,истрчи" пре него што размислиш шта треба да кажеш.(Старац Јефрем Фимотејски)

​

Ма какво искушење постигло човека,он треба да говори :,,То је по милости Божијој".(Св.Сисоје)

​

Они који у себи сабирају жалости и злопамћење,те се моле,личе на оне који захватају воду и сипају је у избушен суд.(Преп.Нил Синајски)

​

Смирена особа сматра свакога човела вишим од себе.(Отац Тадеј)

​

Бог нам шаље искушења из Свог милосрђа,како би смо,након што их превазиђемо,задобили венце.Јер,венац се не даје никоме без искушења.(Свети Јустин Ћелијски)

​

Највећа људска болест је покварена помисао.(Старац Пајсије)

​

У нама је и светлост и тама. Ми смо дужни да радимо шта можемо, да у себи узтастемо светлост, и тада ће тама отићи.(Свети Јероним Егински)

​

Догађаји који долазе ће очистити сво безакоње и отпадништво црквног клира.

Немојте се превише узнемиравати...Све је по промислу Свемилостиог Бога, како неби изгубили душе. (Старац Јефрем Аризонски)

​

​

 Да би погледао у Свету Тројицу, треба да се за то молиш Светом Василију Великом, Светом Григорију Богослову и Светом Јовану Златоустом, који су о Тројици учили, јер њихово заступништво може на човека привући благослов Пресвете Тројице. Тога, пак, да сам у Тројицу право гледаш, треба да се чуваш. (Свети Серафим Саровски)

​

Пре свега потребно је веровати у Бога, јер „онај ко прилази Богу, треба да верује да Бог постоји и да награђује оне који Га траже“ (Јевр. 11, 6).
Вера је, по учењу Преподобног Антиоха, почетак нашег сједињавања са Богом: онај ко истински верује, камен је храма Божијег, приправљен за здање Бога Оца, узнесен на висину силом Исуса Христа, тј. крстом, благодаћу Духа Светога.
„Вера, пак, без дела је – мртва“, а дела вере јесу – љубав, мир, дуготрпљење, милост, смирење, одмор од дела својих, као што је Бог од дела починуо, ношење крста и живот по духу. Само таква вера признаје се за истинску. Праве вере нема без дела. Онај ко истински верује, неизоставно има и – дела. (Свети Серафим Саровски)

​

Разлози доласка у свет Исуса Христа, Сина Божијег јесу:
а) Љубав Божја према роду људском, јер „Бог тако заволе свет да је Сина Свога Јединородног дао за њега.“ (Јн. 3, 16)
б) Васпостављање у палом човеку лика и подобија Божијег, како о томе пева Света Црква (1. канон на Рождество Господње, песма 1: „Онога који је био по лику Божијем, па је преступљењем пропао, који је отпао од најбољег, божанственог живота, поново обнавља премудри Творац“.
в) Спасење људских душа, јер „не посла Бог Сина Свога у свет да суди свету но да се Њиме свет спасе.“ (Јн. 3, 17)
Дакле, и ми, следујући циљу Искупитеља, Господа нашег Исуса Христа, треба да свој живот проводимо сагласно Његовом божанственом учењу, да тиме задобијемо спасење душа својих. (Свети Серафим Саровски)
 

На тешком путу у искушењима, болести и слично, трње маловерја, нетрпељицости и бојажљивости раздире одежду душе. Потребно је, дакле да то трње исчупамо вером, надом и трпљењем, имајући као узор Господа Исуса Христа који је много страдао током читавог свог овоземаљског

живота. Много трња позлеђивало је Његову свесвету душу, због чега је објавио

"Трпљењем својим спасавајте душе своје". (Старац Јефрем Аризонски)

​

Онај ко је стекао савршену љубав, живи у овом животу као да га и нема, јер се сматра туђинцем у свету видљивом, са трпљењем ишчекујући невидљиво. Он се сав изменио у љубав према Богу и заборавио је сваку другу љубав.
Ко љуби себе, не може да љуби Бога. А ко не љуби себе из љубави према Богу, тај љуби Бога.
Онај ко истински љуби Бога сматра се странцем и дошљаком на земљи, јер у своме стремљењу ка Богу душом и умом сазрцава Њега Јединога.
Душа, испуњена љубављу Божијом, у време изласка свога из тела, неће се убојати кнеза ваздушнога, но ће са Анђелима узлетети као из туђине у отаџбину своју. (Свети Серафим Саровски)

​

Грех је сладак, јако кратко, али је његова горчина, јако дуготрајна.(Свети Димитрије Ростовски)

​

Твоје личне планове стављаш испред и изнад Божијих планова - зато и страдаш!Проблеми се решавају смирењем и поверењем у Бога. (Свети Пајсије)

​

​

​

​

​

​